Fraktura (prelom) radijusa na tipičnom mestu (lat. fractura radii loco typico) je jedan od najčešćih preloma podlaktne kosti. Do frakture radijusa na tipičnom mestu dolazi kada je ruka opružena ili osoba padne na dlan, a kod mlađih je potrebna veća sila da bi došlo do ovog preloma. Postoje ekstrakapsularni (vanzglobni) i intrakapsularni (unutarzglobni) prelom radijusa. Starije osobe, čije kosti su osteoporotične, imaju često problem sa ovom vrstom frakture. Tipična dužina prelomne linije je oko 2,5 cm iznad ručnog zgloba.
Pacijenti se žale na otok i osetljivost na bol na mestu preloma, u predelu podlaktice i ručnog zgloba. Postoje ograničeni i bolni pokreti u ručnom zglobu. Primećuje se da je ruka deformisana zbog pomeranja donjeg fragmenta, tako da liči na bajonet, kada se gleda sa prednje strane, a pri posmatranju sa strane, deformitet je u obliku viljuške. Često se javljaju i komplikacije vezane za pomeranje koštanih fragmenata, jer su u blizini tetive i neurovaskularni elementi.
Lekar postavlja dijagnozu kliničkim pregledom, ali i rendgenskim snimanjem. Kada su u pitanju komplikovaniji prelomi i zahvatili su i ručni zglob, potrebna je i kompjuterizovana tomografija (CT skener).
Terapija podrazumeva repoziciju preloma, uspostavljanjem anatomskog odnosa između kostiju sa gipsanom imobilizacijom, kako bi se fragmenti vratili u svoj prirodan anatomski odnos. Ruka se imobiliše podlaktnom gipsanom longetom u trajanju od najmanje mesec dana, nakon čega slede fizikalna i kineziterapija. Kada je reč o “nestabilnim” prelomima gde repozicija nije moguća na konzervativan način, potrebno je primeniti operativne metode, a onda fizikalnu i kineziterapiju. Vežbe moraju biti dozirane i pratiti tok oporavka, tako da se nikad ne ide preko granice bola osobe, kako sa istezanjem, tako i sa statičkim kontrakcijama. Posebno je važna i terapija “radom” koja podrazumeva pripremu hrane u domaćinstvu, šivenje, seckanje i druge radnje koje pomažu da se pacijentu vrati snaga, poveća izdržljivost i dođe do željenog oporavka.