Luxatio art. acromioclavicularis
Iščašenje/dislokacija akromioklavikularnog zgloba
Iščašenje akromioklavikularnog zgloba tj. AC zgloba (lat. Luxatio art.acromioclavicularis) je dislokacija zgloba između natplećka (akromion) i ključne kosti (klavikula), označava rascep akromioklavikularnih (AC) ligamenata sa ili bez rascepa korakoklavikularnih (CC) ligamenata. Do ove povrede najčešće dolazi kod sportista koji se bave “kontaktnim” sportovima, ali i kod muškaraca, čak pet puta češće nego kod žena, i to direktnim udarcem u rame ili zbog pada na rame. Najviše povreda je zabeleženo kod osoba u dvadesetim godinama života. Ističe se da direktna sila mora da deluje odozgo na zglob i to u vidu udarca ili tokom saobraćajne nesreće, a do povrede dolazi i kada osoba padne na ruke koje su odvojene od tela. Dodaje se da povreda vrlo retko nastaje kada je u pitanju pad na rame a ruke se nalaze uz telo.
Pacijenti se žale na jak bol iznad akromioklavikularnog zgloba koji se u velikom broju slučajeva proteže do trapezoidnog mišića. Bol se javlja na dodir a povređena ruka se uz poteškoće prebacuje preko suprotnog ramena. Dolazi i do otoka u bolnoj regiji, a moguća je i pojava hematoma na vratu. Može se primetiti da ključna kost štrči, nalik na stepenik, na gore, a moguća je i asimetrija leve i desne strane. Pacijenti imaju i simptom “dirke na klaviru” kada se pri guranju ključne kosti na dole, ona vraća u prvobitan položaj.
Lekar postavlja dijagnozu pregledom i radiografijom. Stepen iščašenja se utvrđuje dijagnostikom koja omogućava i bolju preglednost stanja ligamenata. U tom slučaju se od pacijenta zahteva da drži u ruci teret od nekoliko kilograma. CT skener kao i MRI skener se koriste da pruže detaljniji uvid u određenim slučajevima.
Iščašenje akromioklavikularnog zgloba može trajati do 6 nedelja nakon povređivanja (akutno iščašenje) ili duše od 6 nedelja (hronično iščašenje). Prema stepenu povrede, razlikujemo 6 tipova ovog zdravstvenog problema, pri čemu I tip karakteriše istegnuće ligamenata bez nestabilnosti u zglobu, dok je kod poslednjeg , koji je veoma redak, evidentno iščašenje ključne kosti na dole.
Na osnovu ove klasifikacije određuje se način lečenja koji može biti nehirurški ili hirurški. Kod neoperativnog lečenja nosi se imobilizacija kako bi se rasteretili mišići ramenog pojasa, a fizikalna terapija dosta pomaže jer se radi na tome da se pokreti u ramenu vrate posle 6 nedelja. Očekuje se da se posle 12 nedelja osoba vrati i normalnim aktivnostima. Kada problemi ne prestaju ili se pogoršavaju, neophodno je hirurško lečenje.