Iščašenje (dislokacija) zgloba ramena ili luksacija zgloba ramena (lat. Luxatio art.glenohumeralis) je povreda koja se često javlja kod dece i sportista, a može nastati zbog dejstva direktne traume (jak udarac u spoljni deo ramena) ili indirektne traume (pad na pruženu i abduciranu ruku). Nakon prvog iščašenja, postoji mogućnost da do ove povrede ponovo dođe. Do luksacije zgloba ramena ređe dolazi kod osoba starijih od 50 godina.
Zglob ramena može da bude dislociran napred, pozadi, naviše i nadole. Prednja iščašenja su najčešća i uključuju i povrede neurovaskularnih elemenata. Pacijenti se žale na intenzivan bol u prednjem delu ramena i pridržavaju povređenu ruku zdravom rukom koja je u položaju spoljašnje rotacije kod prednjih iščašenja. Istovremeno, glava je nagnuta na povređenu stranu, a rame je spušteno. Pacijenti tvrde da im je rame pomereno iz ležišta, a postoji i ograničenost pokreta u zglobu ramena. Glava nadlaktne kosti (humerusa) ispod kože se može videti kod mršavih pacijenata.
Do ove povrede često dolazi tokom treninga i drugih sportskih aktivnosti, ali je moguće da iščašenje zgloba ramena nastane i dejstvom sile slabijeg intenziteta, a ligamenti zgloba su slabi ili je je glonoidalna jama lopatice nerazvijena.
Specijalista postavlja dijagnozu na osnovu pregleda, ali i rendgenskog snimka u dva pravca (projekcije). Kako bi se utvrdilo cepanje ligamenata koji učestvuju u građi zgloba ramena koristi se nuklearna magnetna rezonanca.
Lečenje se vezuje za ortopedsku terapiju. Vrši se repozicija i radiološka kontrola, a ruka se imobiliše Dezolovim zavojem. Često pomenute procedure mogu da budu bolne, tako da je moguće raditi ih pod kratkotrajnom opštom anestezijom. U odnosu na uzrast pacijenta, određuje se dužina imobilizacije, najčešće 1-3 nedelje, a pokreti ramenom su zabranjeni. Veliku ulogu igra i pravilno utvrđena fizikalna terapija. U slučaju povrede neurovaskularnih struktura i postojanja zgloba koji je nestabilan, primenjuje se i hirurško lečenje.